Žene i dalje manjina u privatnom biznisu, statistika negativna i kod zaposlenosti

Kada govorimo o broju žena preduzetnica, odnosno onih koje su osnovale radnje i obavljaju samostalnu delatnost i registrovane su u APR-u kao vlasnice, suvlasnice i formalne zastupnice privrednih društava, vidimo da ih je i dalje mnogo manje nego muškaraca. 

Među registrovanim preduzetnicama u Srbiji svaka treća je žena. Podaci iz Agencije za privredne registre iz marta 2022. godine kažu da je 96.213 žena od ukupno 290.915 registrovanih preduzetnika. Izražemo u procentima, to je 33.60%.

Još je manje žena koje su registrovane kao osnivači i direktori privrednih društava – tek četvtina. Podaci iz privrednog registra kažu da je 43.497 žena među vlasnicima udela, od ukupno njih 170.757. To je 25.50%.

Od 116.673 direktora procentualno je 24.10% žena, što je u brojevima 28.149. 

Ovakva statistika govori nam da je preduzetništvo još “muška stvar” te da žene treba dodatno ohrabriti i motivisati da uđu u svet biznisa. 

Nažalost, preduzetništvo nije jedina oblast u kojoj su žene u mnogo nepovoljnijoj situaciji. Mnogo je manje zaposlenih žena i trendovi u ovom segmentu su i dalje negativni kada je u pitanju ovaj pol, uprkos tome što je deficit radne snage pogodio i Srbiju nakon great resignation talasa tokom pandemije korone. 

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u muškoj populaciji zaposlenost je u drugom kvartalu 2022. povećana na račun smanjenja nezaposlenosti, dok je kod žena zaposlenost takođe povećana, ali na račun smanjenja stanovništva van radne snage. To znači da je manje žena nezaposleno jer je više njih penzionisano ili zbog drugog razloga više nije u kategoriji radno sposobnih. 

U brojkama to izgleda ovako: 38.700 žena je više zaposleno, ali je za 40.900 manje žena koje su radno sposobne. 

Kako promeniti ovu sliku? Udruženja žena ističu i da žene češće odustaju od privatnog posla, jer teže dolaze do para, a teško usklađuju posao sa svojom ulogom u porodici. U mnogo manjoj meri žene su vlasnice nekretnina, te ne mogu da ih prilože kao sredstva obezbeđenja kod bankarskih i drugih kredita. 

Dolazimo do zaključka da bi veća finansijka podrška i poromena tradicionalnih rodnih uloga koja isključivo žene vezuje za kuću i odgajanje dece, pozitivno uticale na to da ima više žena u biznisu i da tu i ostaju. 

Takođe, nefinansijska podrška – informisanje, mentorstvo, obuke i osposobaljvanje žena da koriste digitalne alate u svom biznisu, od ključne su važnosti.